Упутство ауторима

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ / INSTRUCTIONS FOR AUTHORS

 

Редакција часописа Методичка теорија и пракса ће разматрати за објављивање искључиво оне радове који су сачињени у складу са овим Упутством. Часопис Методичка теорија и пракса објављује искључиво претходно необјављене радове. Могу се прихватити и радови in extenso који су претходно делимично изложени на научном/стручном скупу, при чему су аутори то дужни да на одговарајући начин назначе. Сваки покушај плагијаризма или аутоплагијаризма кажњава се (забрана објављивања радова свим ауторима у Методичка теорија и пракса у временском периоду зависно од степена плагијаризма и о томе се обавештава руководство институција у којима аутори раде, као и њихова струковна удружења). Редакција задржава пуно право да сваки рад лекторски и коректорски уреди у складу са важећим стандардима српском, односно енглеског језика. Од бр. 1/2024. године часопис Методичка теорија и пракса је прешао на систем за електронско уређивање часописа радова послатих на адресу:

 

https://aseestant.ceon.rs/index.php/metpra/login

 

Техничко упутство за коришћење система Асистент: систем за електронско уређивање часописа може се такође преузети на:

 

https://aseestant.ceon.rs/public/podsetnik.pdf

 

Приликом пријаве рада у систем електронског уређивања Методичке теорије и праксе неопходно је приложити скенирану својеручно потписану изјаву да су испуњени сви постављени технички захтеви укључујући и изјаву потписану од стране свих аутора и коаутора да рад није раније ни у целини нити делимично објављен нити прихваћен за штампање у другом часопису. Изјава о појединачном доприносу аутора мора бити потписана од стране сваког аутора рада, скенирана и послата уз рад као допунска датотека. Такође, аутори су обавезни да доставе и потписану изјаву о непостојању сукоба интереса. Тим поступком сви аутори постају одговорни за испуњавање свих постављених услова, чему следи одлука о прихватању за даљи уређивачки поступак:

 

http://www.metodickapraksa.rs/wp-content/uploads/2024/05/Izjava-autora-SR.pdf

 

 

Радови чији аутори и коаутори приликом пријаве рада не доставе потребне изјаве неће бити узимани у разматрање за објављивање, нити ће њиховим ауторима/коауторима у вези са тим бити слате опомене.

Систем Asistent електронског уређивања часописа подразумева коришћење сервиса CrossCheck, па се сви пријављени радови аутоматски, пре првог корака уређивачког поступка, проверавају на плагијаризам или аутоплагијаризам.

Прихваћени радови објављују се по редоследу који одређује Редакција на предлог главног и одговорног уредника. За објављивање радова у тематским бројевима или тематским блоковима часописа Методичка теорија и пракса, главни и одговорни уредник ће, пре упућивања садржаја броја на одлучивање Редакцији, узети у обзир предлог уредника тематског броја/блока (гост-уредник), уколико је он именован за конкретан тематски број.

У Методичкој теорији и пракси  објављују се радови из наука и научних дисциплина које обрађују наставу и учење на свим нивоима образовања и васпитања с циљем унапређивања и  иновирања наставног процеса.  Посебан интерес Редакција има за радове у којима аутори демонстрирају примену дидактичко-методичких и педагошких знања у њиховом стручном раду и пракси.

Чланци се категоризују сходно Правилнику о категоризацији и рангирању научних часописа који је донео Министар просвете, науке и технолошког рзавоја Републике Србије («Службени гласник РС» бр. 159 од 30.12.2020. године). Они могу бити:

 

Научни чланци:

  1. Оригиналан научни рад. У њему се износе претходно необјављивани ре зултати сопствених истраживања заснованих на примени научних метода. Они по обиму не смеју прећи 28800 карактера, са размаком. У обим се не урачунавају: име, средње слово, презиме, афилијација аутора, наслов чланка, сажетак чланка (до 800 карактера са размаком), кључне речи (до 5 појмова

или синтагми), попис референци, нити напомене у фуснотама;

  1. Прегледни рад. Он садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос, видљив и на основу аутоцитата. По обиму може да буде до 28800 карактера, са размаком. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  2. Кратко или претходно саопштење. Оно представља оригинални научни рад пуног формата, али обима до 18000 карактера са размаком или прелиминарног карактера. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  3. Научна критика, односно полемика (расправа на одређену научну тему заснована искључиво на научној аргументацији) и осврти. Обим ове врсте радова је до 10000 карактера са размаком. Ова категорија радова је опремљена, осим имена, средњег слова, презимена и афилијације аутора и наслова чланка, и сажетком обима до 400 карактера са размаком, кључним речима (до 5 појмова или синтагми), пописом референци и број њихових карактера се не урачунава у обим рада.

 

Стручни чланци:

  1. Стручни рад је прилог у коме се нуде искуства корисна за унапређење професионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном методу. Његов обим је до 18000 карактера са размаком. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду.
  2. Приказ (књиге, истраживања, научног догађаја, и сл.). Обим је до 7000 карактера са размаком. Пожељно је да као прилог садржи фотографију (насловне корице књиге, догађаја који је предмет приказа и сл) која се урачунава као 500 карактера са размаком. Приказ не садржи сажетак нити кључне речи, али садржи одговарајуће референце.

 

У Методичкој теорији и пракси  неће бити објављен ниједан чланак који нема бар две наведене референце. Редакција снажно охрабрује ауторе да користе, у мери у којој је то могуће, часописне референце новијег датума. За часописне референце и све друге врсте радова где год је могуће треба навести електронску адресу са које се могу преузети. Редакција снажно препоручује навођење doi адресе кад год је то могуће, а у осталим случајевима URL адресе. Све врсте радова могу садржати фотографије, графиконе, табеле и друге врсте илустрација. Свака илустрација се рачуна да има обим од 500 карактера са размаком.

Редакција снажно охрабрује коришћење илустрација, посебно табела и графикона, за приказивање података које онда није нужно понављати у тексту, већ је довољно позвати се само на ознаку (број) дате табеле или графикона. Илустрaциje дaтe у тeксту су oзнaчeнe нумeрички и рeчимa. Свaкa тaбeлa имa нумeричку oзнaку (oд 1 дo н) и нaслoв, дoк свaкa сликa (грaфикoн, фoтoгрaфиja, …) имa нумeричку oзнaку (oд 1 дo н) и пoтпис.

Илустрације се дају у самом тексту.

Приликом пријављивања рада аутори, односно коаутори, предлажу категорију чланка. Исто чине и рецензенти, али коначну одлуку о категоризацији доноси главни и одговорни уредник часописа.

Приликом писања радова користе се стандардне скраћенице, али не у наслову и апстракту. Пун назив са скраћеницом у загради наводи се у првом помињању, а даље у тексту само скраћенице.

Инострана имена се, у српској верзији рада, транскрибују на српски језик, док се поред транскрипције у загради, након прве њихове употребе у тексту, даје њихово изворно писање.

Страни термини се пишу изворно, италиком, а њихов превод и значење могу се, уколико постоји потреба, објаснити у фусноти. За писање рукописа користи се word текст, са проредом (Line Spacing) 1,5 на формату А4, са маргинама од 2,5 cm Justify. Користи се фонт величине12pt, Times

New Roman, и избегава bold и курзив (italic) који су резервисани за поднаслове. Сажетак (Abstract), кључне речи (Keywords) и фусноте куцају се без прореда (Line Spacing: Single) 1,0. Приспели радови (анонимно) упућују се на рецензију код најмање два рецензента. Примедбе и сугестије уредника и рецензената (анонимних) достављају се аутору ради коначног обликовања рада. Рецензенти не могу да буду запослени у установи чију је афилијацију као своју навео аутор, односно неки од аутора.

Прихваћен рад, након стручне и редакцијске обраде упућује се на ауторско читање пре публиковања, кореспондирајућем аутору. Евантуалне исправке требало би извршити у року од три дана. У овој фази није могуће извршити опсежније измене, већ само исправке словних и других ситних грешака.

Уколико исправљени текст не буде враћен у том року, сматраће се да аутор нема примедби. Рукописи радова прихваћених за штампу не враћају се аутору.

 

Припрема рада

Радови се припремају у складу са АПА скраћеним библиографским стандардом. Делови рада су: насловна страна, апстракт са кључним речима, текст рада, захвалност (по жељи), литература, прилози (табеле, слике). Странице треба нумерисати редом (у горњем или доњем десном углу), почевши од насловне стране.

 

  1. Насловна страна
  2. a) Наслов рада требало би да буде кратак, јасан и информативан, на српском и енглеском језику, без скраћеница и да одговара садржају рада.

Наднаслове и поднаслове треба избегавати. Уколико је рад резултат истраживања на неком од пројеката или уколико аутори осећају потребу да изразе захвалност на подршци некој институцији или појединцу, то је потребно учинити у фусноти која ће бити означена на крају наслова текста.

б) Изнад наслова, у горњем левом углу, наводе се крупним словима предлог категорије рада, а потом у реду испод име, средње слово и презиме аутора, односно коаутора. Научни радови могу да имају максимално три коаутора, при чему Редакција снажно подстиче да аутори самостално објављују своје радове. Радови који имају више од три аутора / коаутора неће бити разматрани за објављивање. После сваког од презимена аутора/ коаутора ставља се ознака за фусноту (нумеричка, почев од 1 па надаље), у коју се уписује сарадничко/наставничко/научно звање аутора/коаутора, његова електронска адреса (e-mail) и ORCID. У овој/овим фуснотама за сваког од аутора/ коаутора потребно је ставити назнаку: Рођен ХХХХ године (нпр. «Рођен1968. године»). Сматра се  да је првопотписани аутор задужен за кореспонденцију са Редакцијом, а ако то није случај у фосноти која садржи e-mail аутора задуженог за кореспонденцију, треба навести «за кореспонденцију» и број мобилног телефона.

в) Испод имена сваког од аутора/ коаутора наводи се пуна афилијација. Код установа са сложеном организацијом наводе се сви организациони нивои, од највишег ка најнижем (нпр. назив универзитета, назив факултета, назив одељења/департмана, катедре), место где је седиште установе, а у загради назив државе.

 

  1. Сажетак и кључне речи

На другој страници рада налази се структурисани сажетак на српском и енглеском језику, написан кратким и јасним реченицама који обухвата Увод/Циљ, Основну претпоставку истраживања, Методе (истраживачке методе, основни поступци, узорковање), Резултате (најважнији налази) и Закључак. Потребно је да се нагласе нови и значајни аспекти изложеног истраживања. Структурисани сажетак не би требало да прелази 800 карактера са размацима, а у случајевима радова из категорије научна критика, полемика, осврти до 400 карактера са размацима. Након сажетка исписују се Кључне речи, којих може да буде највише до пет појмова, односно синтагми. На крају рада даје се Summary на енглеском језику, који представља дужу верзију Сажетка, до 1/10 рада и превод на енглески Keywords.  Код текстова категорисаних као прикази апстракт није обавезан, али је потребно испод наслова приказа навести следеће податке о делу (догађају) које се приказује, и то следећим редоследом: Име и Презиме писца (у случају догађаја: назив организатора догађаја): Наслов дела курзивом (односно Назив догађаја курзивом). Место издања: Издавач, година издања (Место одржавања, време одржавања), укупан број страна (за догађај се не наводи).

Фотографија дела/ догађаја који се приказује доставља се у jpg или tiff формату као допунски фајл, у резолуцији од најмање 300х300 тачака по инчу.

Пример за приказ дела:

Talcott Parsons: Društveni sistem i drugi ogledi. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009, 907 str.

 

  1. Текст чланка

Са текстом чланка започиње се на трећој страници. Пожељно је, али не и обавезно, да оригинални и прегледни научни радови, поготову уколико су засновани на претежно емпиријским истраживањима, буду у структурисаној IMRD форми која садржи: Увод/ Циљ спроведеног истраживања, Приказ примењене методологије истраживања, Резултате, Дискусију и Закључке. Код научних радова категорисаних као «Кратко саопштење», односно као «Научна критика, полемика, осврти», структурисање није неопходно. Цртежи, карте, фотографије, графикони и друге илустрације достављају се уJPG или TIFF формату, у резолуцији већој од 300 х 300 тачака по  инчу.

Свака илустрација (табела, цртеж, графикон…) мора бити обележен бројем и називом, центрирано, и то:

– табеле насловом који се исписује изнад њих

Пример:

Табела 1: Средње вредности скорова етничке дистанце

– графикони, фотографије и остале илустрације потписом испод њих

Пример:

Графикон 1: Приказ средњих вредности скорова етничке дистанце

Табеле треба да буду једноставне, без боја. Увлачења и поравнања у табелама морају бити изведена аутоматским форматирањем, а не мануелним додавањем размака.

Графикони и фотографије, уколико за тим постоји потреба, могу се дати у боји.

Међународне ознаке и скраћенице општеприхваћене у међународној научној комуникацији, пишу

се оним писмом како је то уобичајено (латинично, грчким словима и сл.).

 

3.1 Цитирање и позивање на друге радове и изворе у тексту у складу са АПА стандардом цитирање и позивање се врши ИСКЉУЧИВО у оквиру текста, у библиографским парантезама.

Употреба фуснота је дозвољена само у сврху напомена, како би се избегло да ти подаци оптерећују сам текст, а процена је аутора да је потребно пружити неке допунске информације (нпр. електронска адреса аутора, захвалница и сл), краћа објашњења у вези са значењем неких термина, појмова (нпр. ако се у тексту даје нека латинска изрека, која није општепозната, у фусноти је могуће дати њено значење), биографске податаке који су од значаја за разумевање основног текста (нпр. Уколико је то од значаја за разумевање контекста могуће је дати краће биографске податке о неком теоретичару). Такође, фуснота се може искористи зарад упућивања неке опаске, примедбе или критике у односу на став неког другог аутора, у вези са нпр. његовом

недоследошћу у заступању неког става или за навођење неког примера, више као илустрације, занимљивости и сл, који по свом значају није такав да би оптерећивао текст, али је за рад корисно да се кроз фусноту читалац упути на њега. Без обзира на то да ли дело објављено на српском језику ћирилично или латинично и да ли је потписано на српски транскрибованим именом и презименом аутора или оригиналним, у библиографској парантези, као и у Литератури ће увек

бити наведено презиме како је писано у оригиналу (на енглеском, француском, немачком) или транскрибовано на енглески (са руског, арапског, кинеског). У том смислу потребно је писати у парантези и Литератури на пример Durkheim, а не Dirkem, Brzezinski, а не Bžežinski. Презимена српских аутора се пишу уз коришћење наших дијакритичких знакова латиничним писмом: č, ć, dž, đ, š, ž.

 

АУТОР(И) БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ

ПРВОМ НАВОЂЕЊУ У ТЕКСТУ

БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ

ДРУГОМ И ДАЉИМ НАВОЂЕЊИМА

У ТЕКСТУ

Дело једног аутора (Lukić, 1995a, str. 209) (Lukić, 1995a, str. 30)
Дело аутора настало у истој години као и његово претходно цитирано дело (Lukić, 1995b, str. 30) (Lukić, 1995b, str. 20)
Дело два аутора (Haralambos & Heald, 1989) (Haralambos & Heald, 1989)
Дело три до пет аутора (Marković, Golenkova, Šuvaković, 2009) (Marković i dr, 2009)
Дело више од седам аутора (Mihailović i dr, 2012) (Mihailović i dr, 2012)
ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА,

ОРГАНИЗАЦИЈА,

УСТАНОВА) С

ПРЕПОЗНАТЉИВОМ

СКРАЋЕНИЦОМ

(Republički zavod za statistiku [RZS], 2005) (RZS, 2005)
ГРУПА БЕЗ

ПРЕПОЗНАТЉИВЕ

СКРАЋЕНИЦЕ

(Centar za profesionalni

razvoj zaposlenih u

obrazovanju, 2010)

(Centar za profesionalni

razvoj zaposlenih u

obrazovanju, 2010)

 

 

 

У библиографској парантези се наводи презиме аутора, година објављивања рада и, по потреби, страница са које се нешто цитира. У случају да из исте области постоји више аутора који носе исто презиме, посебно уколико се они и цитирају или се на њих позива у раду, АПА стандард предвиђа да се испред наведеног презимена дода иницијал имена сваког од њих. У библиографској парентези се број стране, ако је то потребно ради директног цитата, одваја запетом, уз навођење скраћенице „str.“. У неким случајевима, навођене странице није неопходно, пошто се позива на читаво једно дело (чланак, књигу) и идеју у њему изложену, а не наводи се дословни цитат.

 

Пример:

У свом тексту Антонић полемише са више наших методолога и истраживача друштвене покретљивости, указујући на њихов шематизам у читању статистичких показатеља, попут Јасудиног индекса, као и на недовољно реалистичко схватање појма «отвореног друштва» (Antonić, 2013).

 

За изворе и литературу на страном језику могуће је уместо «и др» користити латинско «et al», а уместо «и», посебно када се ради о англосакснонској литератури, знак «&».

 

Приликом позивања истовремено на неколико аутора, према АПА стилу, унутар исте библиографске заграде њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом.

 

Пример

Није мали број аутора који сматрају да је глобализација историјски процес који сеже вековима уназад, при чему га они различито датирају (Brzezinski, 2015, str. 14; Chumakov, 2010, p. 49; Mandelbaum, 2004, str. 257; Robertson, 1992, pp. 58-59; Hatibović, 2002; Šuvaković, 2004, str. 53).

 

Цитирање у тексту се врши у склопу реченице. Међутим, уколико цитат садржи 40 и више речи, тада га је потребно издвојити у нови параграф (аутоматски) и навести текст СА НАВОДНИЦИМА. Библиографска парантеза се поставља након завршног интерпункцијског знака. Потом се прелази у нови ред, који започиње нови параграфом.

 

Пример

„Основни елементи геј покрета заправо се подударају са главним тежњама(пост)модерног капитализма. Нагласак се у друштвеној производњи личног или колективног идентитета пребацује са места у систему продукције на „стил живота” (образац потрошачког понашања). Отуда популарна (хипнократска) култура садржи тако мало информација о класном идентитету, док се сексуални идентитети ставља у средиште друштвене и личне пажње. Што се потребе људи за слободом мање могу задовољити у области рада или политике, то се у јавној (културној) сфери више пропагира „слобода” у обрасцима потрошње или „стила живота” – укључив и „сексуалне

слободе”. (Antonić, 2014, str. 210)

Настављајући даље ово своје истраживање, несумњиво се стигло да јасног и недвослисленог закључка…

 

3.2 Навођење референци у Литератури – преглед најчешћих случајева

3.2.1 Опште напомене

Референце се НЕ НУМЕРИШУ. Наслови референци се увек исписују на енглеском језику, чак и када изворник није на том језику, већ нпр. на српском. У том случају се у угластој загради ставља ознака језика на коме је изворни текст, нпр. [In Serbian]. Референце се исписују редоследом презимена првог аутора према британском алфабету. Оне референце које започињу са српским словима (Č, Ć, Dž, Đ, Š, Ž) наводе се према њиховом редоследу у српској абецеди.

Српска презимена наводити латинично и користити српске дијакритичке знаке. Када се у литератури наводи више референци истог аутора, то се чини по хронолошком редоследу њиховог издавања – од најстаријих ка најновијим. Уколико је аутор један коришћени рад објавио самостално, а други у коауторству са још једним аутором, а трећи са још два аутора, прво се наводи самосталан рад, потом рад са још једним коаутором, потом са још два коаутора. Код навођења референци у списку литературе потпуно доследно се поштује алфабетски, односно

абецедни, редослед презимена аутора. Када се наводе радови истог аутора објављени у истој години, поред ознаке године стављају се словне ознаке a, b, c…Нпр. (Lukić, 1995a) или (Lukić, 1995b). Према том редоследу се ови радови ређају и у списку литературе.

 

3.2.2 Монографије

Prezime, Inicijal imena. (година издања). Title of the monograph. Mesto izdanja: Naziv izdavača.

Уколико постоји више градова са истим именом у више савезних држава (што у САД није редак случај), после назива града у загради се убацује име државе. Уколико је монографија доступна онлајн пожељно је навести линк на крају, уз напомену Available at …

 

Пример:

Blagdanic, S. (2014). Istorijski sadržaji u nastavi prirode I društva. Beograd: Učiteljski fakultet

Antonić, S. (2014). Power and sexuality: the sociology of the gay movement. Istočno

Sarajevo: Sociološko društvo Republike Srpske. Available at https://fedorabg.bg.ac.rs/

fedora/get/o:7605/bdef:Content/download [In Serbian]

Lukić, R. (1995a). Basics of sociology. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, BIGZ [In Serbian]

Lukić, R. (1995b). Political parties. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, BIGZ [In Serbian]

 

3.2.3 Чланци у серијским публикацијама

Prezime, Inicijal imena. (godina izdanja).Title of the article. Naziv časopisa u kurzivu vol (br. u tekućoj godini), paginacija od – do. Уколико рад има DOI ознаку, она се наводи на крају; уколико је доступан онлајн, али нема ознаку DOI, пожељно је навести линк на крају, уз напомену Available at

 

Пример:

Savina, S. V. (2021). The Smart City Concept. Ekonomika: vchera, segodnya, zavtra, 11 (1А),

403–409. DOI: 10.34670/AR.2021.17.93.006. [In Russian]

 

Часопис Методичка теорија и пракса је свим радовима који су у њему објављени 2017. године и касније ретроактивно доделио ознаку doi која се може пронаћи преко Српског цитатног индекса укуцавањем презимена и имена уатора рада.

 

3.2.4 Чланци у тематским зборницима, поглавља у научним монографијама, саопштења у зборницима са научних конференција:

Prezime, Inicijal imena.(godina izdanja). Title of the article. In: Inicijal imena iprezime  urednika/priređivača uz stavljenu napomenu u zagradi (ed. or eds.) Name of publication in italic (у загради навести пагинацију чланка од-до БЕЗ ОЗНАКЕ стр.). Mesto izdanja: Naziv izdavača. Ако је текст доступан on line било путем url адресе или поседује doi ознаку њих обавезно навести на крају, као и у случају чланака из часописа.

 

 

Пример:

Yudkowsky, E. (2011). Artificial Intelligence as a positive and negative factor in global risk.

In: N. Bostrom, M. Ćirković (eds.). Global Catastrophic Risks (308–345). Beograd: Helix [In Serbian]

 

3.2.5 Текст у периодичним новинама (недељницима, двонедељницима, месеч-

ницима, годишњацима):

 

Prezime, Inicijal imena autora (godina izdanja, month, dan). Title of the article. Naziv novina, broj, strane od do (BEZ NAVOĐENJA SKRAĆENICE str.)

 

Пример:

Chomsky, N. (2009, September, 4). Victims of the Imperial Mentality of the West (interview). NIN 3041, 19-21. [In Serbian]

 

3.2.6 Навођење непубликоване докторске дисертације или магистарског рада дотупних преко неке базе података: Prezime, Inicijal imena. (godina odbrane). Title of dissertation in italic (doctoral dissertation/master’s thesis). Naziv ustanove gde je odbranjena, mesto sedišta ustanove [In Serbian]

 

Пример:

Grmuša, A. (2022). Bullying as security risk in secondary schools (doctoral dissertation). Fakultet bezbednosti, Beograd. Available at: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21087?locale-attribute=sr_RS. [In Serbian]

 

УПУТСТВО ЗА ФОРМАТИРАЊЕ РАДА

 

ПРЕДЛОГ КАТЕГОРИЈЕ РАДА

Име, средње слово и презиме првог аутора[1] Афилијација ако је сложена, ићи од општег ка посебном, нпр. Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за педагогију и психологију, Београд (Србија)

Име, средње слово и презиме другог аутора[2]

Афилијација ако је сложена, ићи од општег ка посебном, нпр. Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за педагогију и психологију, Београд (Србија)

Име, средње слово и презиме трећег аутора[3]

Афилијација ако је сложена, ићи од општег ка посебном, нпр. Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за педагогију и психологију, Београд (Србија)

 

УКОЛИКО није другачије назначено, аутором за кореспонденцију се сматра први аутор! Осим званичне електронске поште, аутор за кореспонденцију можеозначити и други e-mail са назнаком  „за кореспонденцију”, као и број телефона

 

НАСЛОВ РАДА[4]

 

Сажетак: На другој страници рада налази се структурисани сажетак на српском и на енглеском         језику (користити термин Abstract, НЕ Summary!), написан према IMRD моделу, кратким и јасним реченицама који обухвата Увод/Циљ, претпоставку истраживања, Методе (истраживачке методе, основни поступци, узорковање), Резултате (најважнији налази) и Закључак. Потребно је да се нагласе нови и значајни аспекти изложеног истраживања. Структурисани сажетак не би требало да прелази 800 карактера са размацима, а у случајевима радова из категорије научна критика, полемика, осврти до 400 карактера са размацима. Након Сажетка, односно после Abstract, уз један ред размака, исписују се

Кључне речи (Keywords, писати СПОЈЕНО!), којих може да буде највише до пет појмова, односно синтагми, који се одвајају запетом. У тексту је могуће користити највише три нивоа поднаслова. Поднаслове навести без нумерације, на следећи начин:

 

ПОДНАСЛОВ ПРВОГ НИВОА

користи се за означавање: УВОД, МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА ИЛИ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР, РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА, ДИСКУСИЈА, ЗАКЉУЧАК (при чему називи ових поглавља не морају бити овако означени, већ се могу и другачије насловити, али да буде јасно да је то њихова функција у раду) ЛИТEРАТУРА / REFERENCES, ПРИЛОГ / APPENDIX.

 

Поднаслов другог нивоа

 

Поднаслов трећег нивоа

Табеле, графиконе и слике уносити на крају текста, на начин детаљно описан у Упутству.

После Литературе наводи се Summary и Keywords, на начин како је то већ описано.

[1] e-mail, препоручено институционални, ORCID, год. рођ. ХХХХ

[2] e-mail, препоручено институционални, ORCID, год. рођ. ХХХХ

[3] e-mail, препоручено институционални, ORCID, год. рођ. ХХХХ

[4] По потреби, навести један од следећих (или сличних) података: 1) назив и број пројекта у оквиру кога је чланак написан, односно податак да је рад настао у оквиру научно-истраживачке делатности одређене научно-истраживачке установе коју финансира Министарство

просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (уколо знате, навести број Уговора о томе Ваше установе са Министарством); 2) да је рад претходно изложен на научном скупу у виду усменог саопштења под истим или сличним називом; или 3) да је истраживање које је представљено у раду спроведено за потребе израде докторске дисертације аутора; 4) уколико сматрате да је оправдано да се неком појединцу или институцији посебно захвалите због пружене помоћи приликом вршења истраживања или писања рада.